Srce – pumpa života

Podelite:

rce je središnji deo kardiovaskularnog sistema, mišićna pumpa koja svojim ritmičkim kontrakcijama omogućava stalni protok krvi kroz sva tkiva i tako obezbeđuje normalnu razmenu materija.

srce

 

Smešteno u sredogruđu (medijastinumu), srce jedne osobe ima veličinu sličnu njenoj stisnutoj pesnici, dok težina varira od 300-350 grama kod muškaraca do 250-300 grama kod žena. 

Srce je izgrađeno od specifičnog mišićnog tkiva čiji je rad regulisan autonomno („okidač” za kontrakcije se nalazi u zidu pretkomore – SA ili sinoatrijalni čvor), a trpi uticaje vegetativnog nervnog i endokrinog sistema. Svakoga dana srce se kontrahuje oko 100.000 puta, pri čemu svakoga minuta srce oko 5 litara krvi. 

Ovaj šuplji mišićni organ podeljen je mišićnim zidom na funkcionalno različitu levu i desnu stanu – u medicini se često koriste izrazi „levo” i „desno” srce. Svaka strana deli se dalje na dva dela – manji je pretkomora (atrium), a veći komora (ventrikulum). Elastične opne – srčani zalisci (valvule) regulišu prolaz krvi iz pretkomore u komoru.

Oni imaju ulogu ventila, jer propuštaju krv u jednom smeru, iz pretkomore u komoru, gde rastući pritisak krvi zatvora srčane zaliske i onemogućava vraćanje krvi. Slične valvule postoje i u velikim arterijskim krvnim sudovima (aorta i plućna arterija), koji primaju krv iz srčanih komora. 

Oboljenjima srca u medicini, pored lekara opšte medicine, bave se i specijalisti kardiologije, koja je grana interne medicine i specijalistikardiohirurgije. Najčešće oboljenja srca je koronarna bolest, odnosno ishemijska bolest srca koja obuhvata grupu bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. U česta oboljenja svrstavaju se još i povišeni krvni pritisak (arterijska hipertenzija), poremećaji srčanog ritma (aritmije), kao i stečena oboljenja zalistaka. Urođene anomalije srca su relativno retke, ali se obično javljaju u težem obliku, kao kombinovane srčane mane. 

Koronarna bolest srca 

Pod ovim pojmom podrazumeva se sindrom čiji je glavni uzrok smanjen protok krvi kroz srčane arterije, a u korenu ovih poremećaja je ateroskleroza. 
Kao posledica koronarne bolesti srca javlja se insuficijencija, odnosno stanje u kojem srčani mišić ne dobija potrebnu količinu kiseonika. U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrti. 

Angina pektoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca i najčešće se opisuje kao „bol u grudima”. Manifestuje se osećanjem nelagodnosti, težine, pritiska, stiskanja ili bola u predelu grudne kosti ili na širem pojasu (leđa, unutrašnja strana ruku, predeo želuca). Često, ovaj osećaj se meša sa lošim varenjem.

Angina pektoris se najčešće manifestuje u dva oblika – stabilnom i nestabilnom. Stabilnu anginu pektoris karakteriše bol u grudima koji je predvidiv i prisutan je samo tokom fizičkog opterećenja ili ekstremnih emocionalnih stresova, a nestaje sa odmaranjem. Nestabilna angina pektoris je ozbiljniji poremećaj, jer može da najavi srčani udar. 

Bol kod nestabilne angine javlja se češće, traje duže ili se javlja kod i najmanje aktivnosti, a obično ga nije moguće predvideti. Takođe, ovaj bol može biti izazvan i lekovima, nestabilan je i može dovesti i do srčanog udara. Poseban tip pektoralne angine i Princmetalova angina, oblik bolesti koji se javlja tokom odmora, spavanja pri izlaganju niskim temperaturama. 

Akutni infarkt srčanog mišića predstavlja izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca), ali on može biti i prva manifestacija koronarne bolesti! U našoj zemlji srčani udar je i vodeći uzrok umiranja u opštoj populaciji. 

Akutni infarkt miokarda prate različiti simptomi, od kojih je najvažniji bol. Bol se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Bol je lociran iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. 

Bol u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem, tj. osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti.

Izvor: B92.net

Podeljeno