Šta „fali“ srpskoj psihijatriji?

Podelite:

Srpskoj psihijatriji nužna je ozbiljna i hitna reorganizacija kako bi krenula u korak sa svetom, upozoravaju gosti emisije Puls nacije.

srpska psihijatrija

 

U Srbiji se iz budzeta zdravstvenih potreba izdvaja samo 2% za lečenje duševno obolelih i zaštitu mentalnog zdravlja, a za lekove duševnih bolesnika minimalnih 1,9%. Čak i Albanija izdvaja 4.5% a zemlje u okruženju i do 8 %. I dok Srbija demonstrira nebrigu za mentalno zdravlje, samo najtežih psihijatrijskih bolesnika ima više od 300.000. Kod psihijatra je i dalje sramota otići i oboleli se dugo premišljaju.

„Onda se posle 3-4 meseca faktički pojave i kažu da su oni jedva se usudili da dođu, pa se onda plaše kako će se to tumačiti u okolini, kako će to stigmatizovati i njihove najbliže da imaju nekog ko manje vredi u svojoj porodici“ objašnjava Ljiljana Avramović, načelnica Odeljenja zaštite mentalnog zdravlja u DZ „Palilula“.

U ozbiljnom porastu su i bolesti zavisnosti.

„Problem našeg društva je pre svega alkoholizam i toksikomanija. Upotreba legalnih droga tipa benzodijazepina, analgetika i tome slično i najnoviji trend – stimulansi ali ne kokain nego recimo dizajnirane droge. Naši mladi ljudi rekla bih adolescenti, čak i deca, vikendom sve češće koriste različite kombinacije tih psihoaktivnih supstanci uvek u kombinaciji sa alkoholom“ kaže za B92 Mirjana Jovanović, Klinika za psihijatriju, KC Kragujevac.

Srbija decenijama ne ulaže u održavanje psihijatrijskih bolnica, pa pacijenti i zdravstveno osoblje borave u nezamislivim uslovima. U isto vreme zbog malih izdvajanja pacijenti se leče prevaziđenim lekovima. Sve to mora da se menja jer svetska psihijatrija zahteva lečenje obolelih van velikih institucija u humanoj sredini i uz savremene lekove.

„Deinstitucionalizacija podrazumeva razvoj centara zaštite mentalnog zdravlja i više odustajanje od institucija po tipu specijalnih bolnica kao što je Kovin u koji je teško uložiti da može da primi 700 lili hiljadu duševnih bolesnika“ misli Milutin Nenadović, direktor psihijatrijske Klinike “Dr Laza Lazarević”.

„Problematika mentalnog zdravlja se mora izvući iz prostora kazamata jer tako deluju prostori u kojima se leče nasi pacijenti. Dom zdravlja mora biti mesto kao i za svaku drugu bolest gde se rešava ova problematika. S druge strane moramo prosto obrazovati porodicu da i ako njen član srodnik ima mentalni problem da je to samo bolest koja danas može biti tako lečena, da osobe sa vrlo ozbiljnim dijagnozama mogu jako dugo ostati i u radnoj efikasnosti i u socijalnoj prihvatljivosti“ dodaje ministarka zdravlja, Slavica Đukić Dejanović.

Srbija mora činiti i izdvajati mnogo više za unapređenje mentalnog zdravlja bar onoliko koliko čine nasi susedi.

Izvor: B92.net

Podeljeno