Šta se krije u mozgu?

Podelite:

Mozak je bio i ostao misterija za čoveka. Malo toga o njemu znamo, a mnogo nas zanima. Dr Boban Stepić, neurolog, pomaže nam da rešimo bar deo te misterije.

 mozak

Mozak je naš najsavršeniji organ. On nas vodi kroz život, prilagođava uslovima u kojima živimo, upravlja svim našim postupcima i kontroliše ih. To, objašnjava dr Boban Stepić, specijalista neurologije u Poliklinici „Euromedik“, postiže tako što prvo analizira i obrađuje informacije koje dobija putem nervnih impulsa i kreira odgovore na njih. A oni su razni: motorni, emocionalni, racionalni… Tako znamo šta vidimo, kakvog je nešto ukusa ili mirisa, jesmo li gladni, da li nas nešto boli.
Jer, u mozgu se nalaze centri ili zone, odnosno grupe moždanih ćelija koje regulišu nagonske reakcije kao što su uzimanje hrane, nagon za održavanjem života, seksualni nagon, budnost i san, srčani ritam i ritam disanja, kontrola pokreta, vid, sluh, ukus, miris, govor, pažnja, pamćenje, emocionalne reakcije… Ukratko, sve.
Što je neka funkcija ili aktivnost složenija, to je i zona u mozgu zadužena za tu aktivnost veća.

KOD PRVAKA NAJVIŠE MOŽDANIH ĆELIJA
– Moždane ćelije se umnožavaju u prvih nekoliko godina života, do šeste, sedme godine, i to je period kada se dostiže njihov definitivan broj. Mozak tada ima najviše ćelija. Kasnije, tokom života njihov broj se postepeno i polako smanjuje, a funkcije izumrlih moždanih ćelija preuzimaju druge – objašnjava dr Stepić, uz opasku da se mozak praktično stalno menja, i biohemijski i strukturalno.
Normalna težina mozga odrasle osobe iznosi 1.000–1.500 grama i nešto je veća kod muškaraca nego kod žena. To, ističe naš sagovornik, neki muškarci, naravno, zlonamerno koriste i potenciraju iako, što se funkcionalnosti i inteligencije tiče, nikakve razlike nema. I manji ženski mozak jednako je funkcionalan i inteligentan kao i veći muški.
Veličina mozga, ističe on, problem je jedino ako težina znatno odstupa od normalne. To za posledicu uglavnom ima mentalni deficit, a zanimljivo je da se to događa i kada je mozak znatno lakši, od 800 do 900 g, ili teži od normalnog.
LIČI LI ORAH NA MOZAK ILI MOZAK NA ORAH
Naborani deo mozga, odnosno moždana kora, sedište je najsloženijih moždanih funkcija. Još je Hipokrat pokušavao da razjasni zašto mozak tako izgleda.
On je to objašnjavao potrebom mozga za hlađenjem, ali danas je opšteprihvaćena jedna druga hipoteza. 
– Naime, kora velikog mozga kod čoveka enormno se razvila tokom evolucije, tako da njena ukupna površina iznosi 2,2 metra kvadratna, te je izrazita izbrazdanost jedini način da se ovako velika površina smesti u tako mali prostor kakav je šupljina lobanje – kaže dr Stepić. 
Tokom filogenetskog razvoja kora mozga formira veliki broj vijuga i žlebova.

VOLI ZDRAVU HRANU NE VOLI CIGARETE
Voda je preovlađujuća materija i kada je građa mozga u pitanju jer čini od 70 do 85 odsto ovog organa. Ostalo su lipidi, fosfolipidi, proteini, minerali. 
Tu je i odgovor na pitanje zašto metabolički poremećaji u organizmu dovode do strukturalnih i funkcionalnih poremećaja u mozgu.
Da bi nam mozak ostao što duže zdrav, potrebna je zdrava i izbalansirana ishrana, zatim kontrola i korekcija faktora rizika kao što su pušenje, dijabetes, arterijska hipertenzija…
– I, naravno, mentalna aktivnost. Mozak se najbolje održava konstantnom aktivnošću, čitanjem, pisanjem, učenjem, druženjem, što potenciramo kod starijih jer se tako bitno usporava starenje – kaže doktor.

ŽIVI SMO DOK NAM JE MOZAK ŽIV
S razvojem transplantacije organa postalo je važno da se definiše šta je to moždana smrt jer je jedna od situacija kada se organi uzimaju ona kada je osoba u stanju moždane smrti. 
Pod pojmom moždane smrti podrazumeva se prestanak svake moždane aktivnosti, odnosno odsustvo električne aktivnosti u mozgu, nereagovanje na spoljne stimuluse, kao i odsustvo refleksa. 
Ova smrt je konačna jer, za razliku od situacije kada prvo stane srce i kada se ono nekada može i povratiti, u slučaju kada prvo stane mozak, povratka i pomoći nema. 
 

POLITIKA NIJE ZDRAVA ZA MOZAK
Mnogo umetnika i naučnika, ali i političara patilo je od moždane ishemije ili je umiralo od moždanog udara. Među njima i znameniti lekari Marselo Malpigi i Luj Paster, a od političara Vladimir Ilič Lenjin, Josif Visarionovič Staljin, Vinston Čerčil, Frenklin Ruzvelt… U vreme potpisivanja sporazuma na Jalti 1945. godine sva tri državnika, dakle Ruzvelt, Čerčil i Staljin, bolovali su od odmakle cerebrovaskularne bolesti.
U grupi od 15 američkih predsednika koji su vladali od 1.900. godine do danas svi osim Huvera i Kenedija umrli su od moždanog udara ili karotidne tromboze.

mozak 2

KAD KRV NE STIŽE U MOZAK
Moždani udar ili šlog najčešća je bolest mozga. To je oštećenje mozga nastalo zbog smanjene ili prekinute cirkulacije u određenom delu mozga. Posledica šloga je otežano funkcionisanje nekih delova tela ili potpuni prekid neki funkcija. 
– Šlog nastaje ili zbog začepljenja krvnog suda ili zbog krvarenja u mozgu, npr. usled pucanja aneurizme. Prvi slučaj koji se naziva ishemički moždani udar mnogo je češći. Tipični simptomi šloga su glavobolja, ukočenost vrata, poremećaj svesti, vida, govora, ravnoteže ili vrtoglavica pri ležanju, osećanje utrnulosti, slabosti ili oduzetosti ruke, noge ili polovine tela – navodi dr Stepić.
Od ostalih bolesti najčešće su epilepsija, Parkinsonova, Alchajmerova, Vilsonova bolest, Pikova demencija.
 

LEVA I DESNA HEMISFERA

Mozak se na levu i desnu hemisferu, odnosno logičku i kreativnu polovinu, deli u tinejdžerskom uzrastu. Za ovo istraživanje i otkriće Rodžer Speri je 1981. godine dobio Nobelovu nagradu.
Ove dve polovine razlikuju se kao nebo i zemlja, pa je leva hemisfera praktična, pouzdana i tačna. Bavi se analizama, strategijama i prognozama. Voli sve da kontroliše. Ume s brojevima i s rečima. Logična je, zna za red, realna je, vredna i radna.
Desna strana je lepa, vesela i razigrana. Ona oseća, mašta, žudi, pati, smeje se i stvara. Senzualna je i strasna, ona je boja i muzika, pesma i bajka.
Svaka od ovih polovina kontroliše pokrete suprotne polovine tela. Leva je najčešće dominantna, jer je 90 odsto populacije desnoruko.

Koliko je mozak težak
Novorođenče 300 g
Beba od 6 meseci 600 g
Dete od 4 godine 1.000 g
Odrasla osobaod 1.000 do 1.500 g

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno