Šta znaci curenje nosića kod dece?

Podelite:

Mnogi roditelji su zabrinuti kada detetu curi nos. Da li gust žućkasto-zelen sekret zahteva

decaantibiotik? Da li će dete da dobije temperaturu ako se curenje ne leči?

Roditelji uglavnom znaju da bistar sekret iz nosa ne zahteva terapiju antibioticima. Dilema postoji kada ima gust sekret. Ako dete nema drugih tegoba osim curenja nosa, žućkasto – zelen sekret iz nosa nije razlog da se detetu daje antibiotik. Neki virusi mogu da izazovu takav sekret. I bakterije koje se normalno nalaze u nosu mogu da zamute sekret koji je najpre bio bistar.

U nosu normalno „žive“ neke bakterije. Nazivaju se saprofiti. Kada u rezultatu brisa nosa piše „izolovana fiziološka flora“ to znači da su pronađeni samo normalni „stanovnici“ nosa – saprofitne bakterije.

Kod zdrave dece povremeno se u brisu nosa nalaze i patogene bakterije. One dospevaju u nosić najčešće preko prljavih prstića. Ako je u nosiću već bio bistar sekret to je pogodno tlo za razmnožavanje patogenih bakterija. Ako dete ide u vrtić lako može da pokupi bakterije od druge dece, tako da nije neobično da se izoluje više bakterija ili da dete ima jednu bakteriju, a nekoliko nedelja kasnije neku drugu.

Ipak, najveći droj dece ne slinavi dugo zbog bakterija, već zbog virusa ili alergije. Bistar sekret u nosu je posledica delovanja bezazlenih respiraturnih virusa. Njih ima skoro dvesta tipova tako da dete, posebno predškolsko, lako može može da ih dobije. Zbog toga su neka deca često slinava. U vrtiću više od polovine dece šmrca. Ti virusi izazivaju običnu prehladu kod koje se ne primenjuju antibiotici.

Drugi razlog dugotrajnog curenja bistrog sekreta je alergijska ili polenska kijavica. Povremeno naiđe neka patogena bakterija u nosić koji već curi zbog alergije ili virusa, ali sama bakterija nikada nije uzrok čestog i dugotrajnog slinavljenja.

Sluzokoža nosa ima lokalnu odbranu koja sprečava da bakterije prodru u dublje slojeve sluzokože i da se raseju po organizmu. To što dete ima bakterije u nosu ne znači da će teško da se razboli. Samo kod malog broja dece sa imunodeficijencijom, teškim bolestima imunog sistena, bakterije mogu da prodru u organizam.

Neki roditelji misle da je dete dobilo temperaturu zato što nisu primenili antibiotik čim je počelo da slinavi, što nije tačno. On nema dejstvo na viruse i alergiju, pa nema svrhe da se primenjuje kod bistrog sekreta. Nema svrhe da se primenjuje ni kod zdravog deteta kome je brisom nosa izolovana patogena bakterija, ako je normalno raspoloženo, nema visoku temperaturu i ne kašlje, jer antibiotik unet na usta ili primenjen u obliku injekcije slabo dolazi do površine sluzokože nose. Zbog toga se dešava da dete ispije antibiotik po rezultatu antibiograma, a da se nakon nekoliko nedelja ponovo javi ista bakterija. To se dešava zato što antibiotik samo smanji broj bakterija, a posle izvesnog vremena one se ponovo namnože, što nije razlog da se ponovo daje antibiotik.

Kod dece se ne primenjuju antibiotici u obliku kapi za nos ili masti. Sa jedne strane oni kod dece nisu efikasni, a sa druge postoji velika verovatnoća da se takvom primenom razvije alergija. Kada kasnije dete popije taj antibiotik ili ga primi u obliku injekcije može da dođe do opasne alergijske reakcije.

Antibiotici se primenjuju ako dete ima glavobolju, povišenu temperaturu, nadražajno kašlje i iz nosa mu curi gnojav sekret.

Izvor: porodicnilekar.net

Podeljeno