Strah od straha

Podelite:

„Probudila sam se jedne noći, nisam mogla da dišem, srce mi je lupalo jako i brzo, mislila sam da umirem”, prenosi nam reči svoje pacijentkinje koja ima anksiozne probleme, dr Nataša Šikanić psihijatar KBC „dr Dragiša Mišović „…

strah Pacijentkinja je bila na završnoj godini fakulteta i iz čista mira je počela da oseća napetost, nervozu, imala je tenzije, nije mogla da se koncentriše, javljale su joj se misli da neće moći da položi diplomski ispit i završi fakultet, objašnjava dr Nataša Šikanić psihijatar, šefica Odseka za psihosomatiku i konsultativnu psihijatriju KBC “dr Dragiša Mišović”. Htela je da napusti ono u šta je godinama ulagala baš zbog stalnog osećaja pritiska i anksioznosti. Zahvaljujući ukućanima, pre svega, majci započela je lečenje. 

Napetost, strepnja, uznemirenost, nervoza 

Anksioznost se može prevesti kao stanje straha, a strah je nešto što je korisno, ima evolucionu komponenntu i odbrambenu funkciju. Stručnjaci podsećaju da nas strah još od malih nogu zapravo štiti. Strah je uvek vezan za neki određeni objekat ili situaciju. Kada i kako taj strah postaje patološki? Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, strepnje, uzenmirenosti, nervoze. Proces je složen i teče otprilike ovako, osećaj napetosti izaziva strepnju i brigu koji izazivaju lupanje srca, napetost u mišićima, grčeve u stomaku, vrtoglavicu, zbog čega pacijent ne može da sedi mirno, stalno se pomera, ne stoji na jednom mestu i često misli da je oboleo od neke bolesti i da će da umre. Ovakvo ponašanje nije izazvano spoljašnjim pretnjama već unutrašnjim stanjem. Strahovi su veoma neprijatni i ljudi koji pate od anksioznih poremećaja razvijaju čitav niz reakcija kako da ih prevaziđu. 

Anksiozni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja, tu su fobije, simptomi straha, napetosti, nervoze sve do panike. Panika je najviši stepen anksioznosti. Napadi panike su kratkotrajni i intenzivni, čovek doživljava pravu psihosomatsku buru, ima osećaj katastrofe. 

Sopstveni zatvorenici 

„Ovakva stanja su neprijatna, od njih se ne umire, ali je pacijentu narušen kvalitet života“, ističe dr Nataša Šikanić. Zbog ovih iracionalnih strahova pacijenti se boje da idu sami ulicom, odlaze u samoposlugu, u pozorišta, ne voze se liftom. Pacijenti žive neprestano u iščekivanju da će im se nešto strašno dogoditi. Vremenom postaju sopstveni zatvorenici. Ima primera da ljudi mesecima ili godinama ne izađu iz stana. 

Doktorka Šikanić kaže da se ne može predvideti kada će se pojaviti niti šta je okidač za neki od anksioznih poremećaja. Ali, jedno je sigurno, kada se pojavi treba se što pre javiti lekaru, jer što poremećaj duže traje teže se leči. Recimo, kada pacijent ima napad panike i on prođe oseća se iscrpljeno, umorno, tužno, često se pita šta je sa njim, šta mu se dešava. I već je u strahu da će mu se javiti novi napad a kada taj napad dođe ponovo se iscrpljuje, postavlja sebi pitanja na koja nema odgovore. Misli da će da umre, da će izgubiti kontrolu nad sobom, možda i poludeti ili ima osećaj da će se onesvestiti. Između napada pacijent nije miran, očekuje drugi napad i razvija strah od straha. Često pacijenti odu kod lekara misleći da umiru od srčanog napada, lekari ih pregledaju i konstatuju da su analize u redu a ne predlože odlazak kod psihijatra koji može da reši problem. 

Rešenje za patnju 

Dobar deo stručne javnosti misli da su ovi poremećaji stvar volje i da pacijent može sam da ih prevaziđe. Dr Šikanić kaže da neko i nađe način da prevaziđe probleme ali njihova patnja duže traje. Iskustvo pokazuje da se ta neprijatna stanja anksioznosti izbegavaju na razne načine, ponekad su ti načini dobri ali su ponekad i loši. U dobre mehanizme odbrane ubrajaju se razgovori sa prijateljima, uvid u sopstveno stanje i suočavanje sa problemom, traganje za metodama koje mogu da pomognu, čitanje literature, razne vežbe. Loše je uzimati alkohol, a njegova česta upotreba može izazvati i zavisnost i od jednog napraviti više problema. Tu je i „fobični“ partner kako ga zovu stručnjaci, obično je to neko iz porodice, koga pacijent stalno zivka, bez njega ne želi da izađe na ulicu, da ode do samoposluge, traži da ga ovaj svuda vodi što vidno remeti i kvalitet njegovog života. 

Svaki od ovih poremećaja treba lečiti jer se time poboljšava kvalitet života, ističe dr Nataša Šikanić. Kada mlada osoba zbog takvih problema napusti fakultet, ili počne da radi pa napusti posao zbog traumatskih iskustava, kasnije često shvati da je to bilo loše rešenje jer je mogla da potraži savet psihijatra, da reši svoje probleme, smatra doktorka.“ Zamislite recimo, čoveka koji sam sebe osudi da zbog panike pet godina ne izlazi iz stana, to je izgubljenih pet godina a moglo je da bude drugačije“, kaže dr Nataša Šikanić. 

Probajte 

Razni su saveti kako prebroditi anksiozne probleme. Pokušajte sa različitim tehnikama opuštanja, fizičkim vežbama, odmarajte se, smanjite obaveze, dajte sebi malo predaha, ne mora se sve odmah i sada, družite se, pričajte o svojim problemima, uključite se na neki od brojnih foruma koji se bave anksioznošću, razmenite iskustva i budite spremni da čujete savete. Pokušajte da promenite i način ishrane. Izbacite kaficu ako primetite da izaziva kod vas neki od simptoma anksioznosti. Alkohol svakako nije dobro rešenje. Trebalo bi da unosite namirnice koje proizvode serotonin u mozgu, jer on povoljno utiče na raspoloženje, opušta telo, stvara osećaj blagostanja. Dakle, jedite braon pirinač, integralne špagete, krompir. Ako simptomi ne prolaze potražite psihijatra i pomozite sebi.

Izvor: B92.net

Podeljeno