TRK PO LITAR TEČNOG ZLATA: Krićani kriju tajnu dugog života, mi vam je otkrivamo (FOTO)

Starac sa grčkog ostrva Krita. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
Podelite:

Prosečni muškarac sa grčkog ostrva Krita živi 82 godine, a i pored toga što mnogo puši i pije, čak i ako je gojazan, ne pokazuje nikakve znake rizika od srčanog udara. Naučnici su bili u čudu dok nisu pronašli krajnje jednostavan odgovor: ono što Grci zovu tečnim zlatom

Starac sa grčkog ostrva Krita. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Starac sa grčkog ostrva Krita. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Istraživanje koje je pre dve godine objavljeno na simpozijumu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Njujorku, sprovedeno od strane profesora Dana Kromhouta sa Univerziteta u Vageningenu, a koje je trajalo punih pedeset godina, od 1960. do 2010, pokazalo je da muškarci sa grčkog ostrva Krita žive u proseku čak šest godina duže od njihovih vršnjaka u holandskom gradu Zutfenu u pokrajini Helderland.

U istraživanju je učestvovalo 13.000 muškaraca, a pored Holanđana i Grka tu su bili i ljudi iz Italije, Holandije, Finske, SAD, Japana i bivše Jugoslavije, barem dok se nismo raspali.

Po ovoj studiji, prosečni Krićanin živi 82 godine, dok je u Zutfenu brojka zakucana na 76. Ovo se pripisuje efektu tradicionalne krićanske kuhinje, ali i većoj dužini telomera (u pitanju je kratki ponovljeni niz nukletoida na kraju hromozoma koji hromozom, kao nosioca genetskog materijala, štiti od degradacije). Drugim rečima, nije samo ishrana već i DNK.

S obzirom da to ne možete da promenite, koncentrišimo se na ishranu. Između Krićana i žitelja Zutfena nema skoro nikakvih sličnosti, dok se to ne može reći što se ishrane tiče između ovih potonjih i nas.

Dakos, tradicionalna kritska salata. Foto: Wikimedia Commons/Frente

Dakos, tradicionalna kritska salata. Foto: Wikimedia Commons/Frente

Tradicionalna domaća kuhinja na Kritu je bogata “tečnim zlatom”, kako Grci zovu maslinovo ulje, ali takođe i drugim biljnim proizvodima kao što su crni hleb, voće, povrće i mahunarke. Manje jedu ribu nego što bismo mislili, a crveno meso i mlečne proizvode skoro pa uopšte i ne jedu.

Pored toga, unose u sebe i umerene količine vina a pritom su i fizički vrlo aktivni. Sve ovo kada se skupi dovodi do smanjenog rizika od srčanog udara i dugog života.

Sa druge strane, stanovnici Zutfena su tokom ovog istraživanja jeli malo voća, povrća i mahunarki, a unosili velike količine životinjskih proizvoda kao što su crveno meso i mlečni proizvodi, kao i margarin sa zasićenim mastima.

Izgleda međutim da je maslinovo ulje najbitnija stavka u celoj priči; posebno ako se uzme u obzir da su Grci najveći potrošači tog proizvoda na svetu.

Istraživanje sprovedeno pre desetak godina posebno na ovo ukazuje. Naime, tada je utvrđeno da uprkos tome što su među ispitanicima na Kritu bili rasprostranjeni pušenje, gojaznost i alkoholizam, skoro niko nije imao znake rizika od srčanog udara.

Naučnici su ovaj paradoks, nakon dugog promišljanja i ispitavanja, pripisali maslinovom ulju.

Dakle, Grci ga ne zovu džabe: tečno zlato!

(eKlinika.rs / Telegraf.rs)

Podeljeno