Uvođenje reda među kartoteke – Elektronske knjižice, proširenje liste i smanjenje cena lekova glavni projekti RFZO

Podelite:

Građani Srbije će od 1. janura 2017. godine umesto papirnih svetlozelenih knjižica imati nove i to elektronske. Više neće biti razmišljanja da li ste dobro zalepili markicu, upisali datum ili nemate mesta za novu overu.

kartica zdravstvenog osiguranja

Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Srbije Momčilo Babić izjavio je ovim povodom da će nova cena izdavanja elektronske zdravstvene kartice biti 400 dinara, ali će ih 1,2 miliona najsiromašnijih građana dobiti besplatno.

– Narodna banka Srbije nas je obavestila da će 1,2 miliona odštampanih, a nepersonalizovanih zdravstvenih kartica pokloniti građanima, odnosno svim onim kategorijama najsiromašnijih građana koji ostvaruju pravo zdravstvene zaštite po takozvanom članu 22 – rekao je Babić na sednici Odbora za zdravlje i porodicu od 4. septembra.

Kako je najavljeno, na novoj zdravstvenoj knjižici nalaziće se ime i prezime osiguranika, datum rođenja, lični broj i adresa osiguranika, broj zdravstvene kartice, JMBG, matična filijala RFZO.

U Fondu kažu da je najznačajnija prednost za građane i poslodavce ta što više neće biti neophodno da zbog overe knjižice odlaze u filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i preuzimaju markice, što će značajno smanjiti vreme koje je odvajano za te administrativne poslove. Takođe, nova kartica će omogućiti promene ličnih podataka o osiguraniku bez promene kartice jer će se novi podaci samo učitavati na čip, koji će biti najnovije generacije.

Izdavanje elektronskih kartica je osnov za sve buduće projekte elektronskog zdravstva koje će zdravstvene ustanove moći da uspostave, kao što su zakazivanje pregleda od kuće, elektronsko upućivanje pacijenata iz jedne u drugu ustanovu i drugo. Uvođenje tih kartica će onemogućiti zloupotrebe, poručeno je iz RFZO, uz konstataciju da je početak izdavanja elektronskih kartica važan događaj za srpsko zdravstvo i da će provera podataka trajati svega dve ili tri sekunde.

Svi smo bili u situaciji da promenimo poslodavca, da dođemo kod lekara, da znamo da nismo zalepili markicu, da našem detetu knjižica nije overena. Takvih slučajeva više neće biti, to je jedan od prvih benefita, moći ćete da proveravate da li vam poslodavac izmiruje obaveza, da li vam je knjižica overena, da zakazujete pregled. Ovako već godinama objašnjavaju prednosti elektronskih knjižica u RFZO.

Ipak, iako se, kako tvrdi Babić, Srbija obavezala na uvođenje ovih knjižica, u odgovoru na pitanje 37 iz upitnika EU, gde je rečeno da se njihovo uvođenje planira u toku 2011. godine, knjižica i dalje nema.

Zašto kasne?

Kao razlog za kašnjenje uvođenja eletronske kartice koje je, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, trebalo da bude završeno do avgusta ove godine, Babić je naveo da je prošle godine bilo „polemike o celishodnosti trenutka u kome treba uvesti kartice“.

To je omelo RFZO da ispuni zakonsku obavezu, jer je i na sednici Odbora zaključeno da je potrebno odlaganje završetka tog posla, rekao je Babić.

Elektronski recepti

Ipak Momčilo Babić kaže da je ubeđen da će napredak koji je ostvaren u primeni elektronskog zdravstvenog recepta znatno podstaći sve građane da sebi obezbede ovu zdravstvenu karticu, kako bi izbegli nepotrebne odlaske kod lekara radi potpisivanja recepta.

Preme njegovim rečima, elektronski recept će biti „emitovan u etar svih apotekarskih ustanova“, a biće napravljena personalizacija kartica za oko 7.000 izabranih doktora primarne zdravstvene zaštite i oko 3.500 farmaceuta u svim apotekama koje su u ugovornim odnosima sa RFZO.

Kako je istakao prvi čovek RFZO-a, uvođenje elektronskih recepata i sistema koji uključuje elektronske kartice donosi uštede. On je naveo primer uštede Mostarsko-neretvanskog regiona BIH za nabavku lekova od 40%.

– Ako bi se u Srbiji i za 30% smanjili troškovi za lekove to bi značilo uštedu od neverovatnih 100 mil EUR – rekao je direktor RFZO.

On je kazao da je uvođenje elektronskog sistem u zdravstvo deo „evropske agende Srbije“ i naveo da je elektronska zdravstvena kartica, sem u jednoj, prisutna u svim zemljama EU, kao osnovni instrument i ključ za identifikaciju korisnika u zdravstvenom sistemu i osiguranju.

Republički fond za zdravstveno osiguranje je, zahvaljujući centralizovanoj javnoj nabavci najskupljih lekova za bolnice, već u prvoj polovini 2014. uštedeo 32 mil EUR. Ova sredstva biće još veća kada po istom principu krenu i nabavke lekova za apotekarske ustanove.

Fond je zaključio okvirne sporazume sa brojnim dobavljačima i oborio cene bolničkih lekova sa B i C liste, u proseku za 20%. Ova reforma, međutim, još nije sprovedena do kraja, ima dosta pritisaka i kako je Babić ranije izjavljivao „opstrukcija farmaceutskog lobija“.

U 2014. godini centralizovanom javnom nabavkom obuhvaćene su sve bolnice i domovi zdravlja, dok će sledeće godine biti uključene i apoteke. U bolnicama ove nabavke vrede 15 milijardi, a u apotekama 32 milijarde dinara.

Jeftiniji lekovi i novi protokoli

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) priprema pojeftinjenje lekova i smanjenje participacije, ali i uvođenje na listu novih lekova za savremenu terapiju, istakao je Janko Samardžić, direktor Sektora za lekove u RFZO.

– RFZO priprema to od početka godine i to je naš ključni projekat, a odnosi se na novi pravilnik o listi lekova koji je završen u RFZO i trenutno smo u dogovorima sa Ministarstvom zdravlja – rekao je Samardžić za nacionalnu televiziju.

On je dodao i da se nova lista nalazi u proceduri i izrazio očekivanje da će u narednim danima biti primenjene niže cene. Ipak, ovde nije reč o potpunom ukidanju participacije za lekove, već o njenom smanjenju.

Nova lista će, kako je dodao Samardžić, obuhvatati i najsavremenije terapije, koje će sledeće godine biti uključene u listu lekova, a novitet je i da će lekovi na listi biti predstavljeni generičkim nazivom.

Početkom oktobra, prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da dobije i farmakoterapijske protokole u skladu sa najvišim standardima u Evropskoj uniji, koji predviđaju efikasniju terapiju i bezbednije lečenje. Za oktobar je planiran i pilot projekat u domovima zdravlja širom Srbije, a naredne godine novi protokoli trebalo bi u potpunosti da budu implementirani u zdravstveni sistem.

Jelena Đelić

Izvor: Ekapija.com
Podeljeno