Vreme je da prestanete da pušite

Podelite:

Pušenje je hronična zavisnost koja vas košta novca, vremena i, što je najvažnije, zdravlja. Zatvoreni krug zavisnosti može se prekinuti snažnom voljom i odlučnošću, a kako to da učinite, otkrivaju vam Lisini stručnjaci, pokretači dve uspešne škole nepušenja.

vreme je Pušenje u proseku skraćuje život muškaraca za sedam, a žena za pet godina. Međutim, pušenje ugrožava ne samo zdravlje pušača nego i zdravlje dece, kao i odraslih nepušača koji su izloženi duvanskom dimu. Iako ti podaci zvuče alarmantno, u Srbiji se i dalje puši, prema nekim statistikama, oko 50 % populacije, odnosno svaka druga osoba, što je pozamašna cifra. Procenjuje se i da u našoj zemlji za godinu dana od posledica pušenja umre oko 14.000 ljudi, a oboli njih 20.000. Ni ti porazni podaci očigledno nisu uticali na svest pušača jer je nedavno ponovno pokretanje sprovođenja zakona o zabrani pušenja na javnim mestima izazvalo buru njihovog protivljenja u javnosti. 

I dok zapadne zemlje na pušenje odavno gledaju kao na štetnu i primitivnu naviku, u našoj kulturi i podneblju cigareta se još uvek smatra delom ličnog imidža i tradicije. 

Sve više dece puši 

„Da sve više mladih puši, svedoče i podaci Global Youth Tobacco Surveyja (GYTS), istraživanja koje je sprovedeno 2007. godine, a u koje je bilo uključeno i 4.108 učenika završnih razreda osnovne i prvog razreda srednje škole. Prema tim podacima, 8,4 % učenika i 9,2 % učenica u našem regionu svaki dan puši duvan. Prema rezultatima drugog istraživanja, European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs, tokom kojeg se pratila proširenost upotrebe duvana, alkohola i droga, primećeno je da kod učenika u uzrastu od 15 godina postoji trend porasta broja pušača među devojčicama i trend stabilizacije broja pušača među dečacima. Na pitanje ‘Da li ste pušili u poslednjih 30 dana?‘ pozitivno je odgovorilo 38 odsto dečaka i isto toliko devojčica“, kaže doktorka Marta Ćivljak, specijalista psihijatrije. Procenjuje se da, iako ne postoje evidentirani podaci, oko 80 % pušača razmišlja o prestanku pušenja. 

Zavisnost poput one od droge 

„Nikotin je najadiktivnije sredstvo koje poznajemo. Farmakološki i bihevioralni procesi koji određuju zavisnost od nikotina slični su onima koji određuju zavisnost od drugih droga, kao što su kokain ili heroin. Pušenje duvana izaziva ne samo fizičku nego i psihičku zavisnost. Pri pokušaju prestanka pušenja javljaju se karakteristični simptomi koji čine takozvani nikotinski apstinencijski sindrom, poput nemira, teskobe, promene raspoloženja, umora… koji su neprijatni i rezultat su fizičke zavisnosti. 

Taj sindrom uveden je i u Međunarodnu klasifikaciju bolesti i to u kategoriju mentalnih poremećaja. Psihička zavisnost traje duže, ali pušač može da nauči kako da se nosi sa njom. Jer, kao što se postaje pušač kroz nekoliko stupnjeva (od eksperimentisanja, pušenja iz navike do razvoja zavisnosti) i prestanak pušenja isto tako je proces za koji se treba dobro psihički i fizički pripremiti“, ističe doktorka Ćivljak. 

Rad sa timom stručnjaka 

Kako je zavisnost od duvana hronično stanje, mnogi pušači u proseku 2-3 puta pokušaju da prestanu da puše. Međutim, uprkos tome moguće je da se prestane sa pušenjem, i ako neko donese čvrstu odluku u vezi sa tim – ceo proces postaje i znatno lakši. 

U školi nepušenja primenjuje se psihoterapijsko-edukativni model odvikavanja od pušenja koji uključuje interdisciplinarni rad celog tima stručnjaka, od psihijatara, neurologa, pulmologa i drugih. Radi se u grupama jer je, objašnjava doktorka Ćivljak, dokazano da je grupno odvikavanje od pušenja delotvorno za određenu grupu pušača kojima taj oblik terapije odgovara. 

Tokom škole pušači uče o štetnosti pušenja i prednostima prestanka. Uče kako da se nose sa apstinencionim simptomima, kako da se ponašaju u određenim situacijama kada bi inače pušili… Pri tom i mnogo nauče o sebi, o tome koji su tip pušača, koliko su zavisni od nikotina, koliko su novca dosad potrošili na cigarete i koliko mogu da uštede ako prestanu da puše. Osim toga, uče i koliko će unaprediti svoje zdravlje prestankom pušenja. Škola traje pet dana, a potom se jednom nedeljno održavaju senzibilne grupe podrške. S polaznicima se kontaktira i telefonom kako bi se pratila uspešnost odvikanja, a i kako bi im se pružila tako potrebna podrška. 

Sve je u glavi 

„Ako je pušač zaista motivisan i ukoliko prestaje da puši radi sebe samog, a ne zato što su ga drugi nagovorili, velika je verovatnoća da će uspeti u svom naumu i ostati nepušač, jer prestanak pušenja i nije neki problem koliko je posle teško održavanje apstinencije“, smatra doktorka Ćivljak. S njom se slaže i Siniša Bronić, takođe pokretač Škole nepušenja. „Sve je u glavi i nema čarobnog štapića! Ali, mi znamo da postavimo prava pitanja pušačima, a cilj je da oni dožive svojevrsni ‘klik‘, odnosno metaforički prelazak iz pušača u nepušača“, objašnjava Bronić. „Svaki od polaznika na svoj način doživljava ‘klik‘ u glavi barem dva puta. Prvi put na seminaru, kada shvati da je živeo u prevari i uverenju da od cigarete dobije nešto više osim pukog zadovoljenja gladi za nikotinom, kao i kada shvati da je rob cigarete i da iz tog ropstva postoji izlaz. To ih snažno motiviše da naprave korak izvan tog robovskog stanja. Drugi ‘klik‘ doživljavaju u trenutku kada sami sebe dožive i vide kao nepušača, što je inače svrha svih ovih programa. To izaziva mali pozitivan šok i navalu pozitivnih emocija, zadovoljstva samim sobom, kao i navalu samopouzdanja jer su učinili značajan korak u svom životu: postali su nepušači“, kaže Bronić. 

Život bez cigarete 

Sve „dobrobiti“ pušenja koje pušači navode, poput bolje koncentracije ili opuštanja, ukusnije kafe ili vina, kvalitetnijeg druženja i sličnih tvrdnji, samo su zabluda pušača i prevara proizašla iz posledica nikotinske zavisnosti. 

Upravo ih ta zavisnost tera da ceo svoj pušački život organizuju oko cigarete, pa ona postaje glavna navika kojoj se podređuje gotovo sve ostalo. Stoga je jedan od koraka ove škole i razbijanje strahova pušača kako će živeti bez cigarete. Mnogi od njih su zaboravili da su nekada bili i nepušači, ili nikada to nisu ni iskusili jer 94 % njih počne da puši i pre 20. godine. Ključan korak je i naučiti polaznike kako da se pripreme na život bez cigarete i otkriti im dobrobiti, lepotu i punoću svakodnevice bez robovanja cigareti. Na seminarima škole nepušenja tokom samo četiri sata pušači postaju srećni nepušači“, tvrdi Bronić.

Izvor: B92.net

Podeljeno