Zdrava ishrana smanjuje rizik od depresije

Podelite:

Zdrava ishrana može da smanji rizik od teške depresije, kažu rezultati studije na više od 2.000 muškaraca sprovedene na Univerzitetu istočne Finske. Pored toga, gubitak telesne težine u kontekstu promene načina života povezana je sa smanjenjem simptoma depresije.

 

devojka

 

„Ova studija potvrđuje hipotezu da zdrava ishrana ima potencijal ne samo u lečenju depresije, već i u njenoj prevenciji“, kaže mr Anu Rusunen, koja je predstavila rezultate u svojoj doktorskoj tezi na polju nutricionističke epidemiologije.

Depresivne osobe često imaju lošu ishranu i smanjen unos hranljivih materija. Međutim, bilo je nejasno da li su ishrana i unos hrane i hranljivih sastojaka povezani sa rizikom od depresije kod zdravih osoba.

Oni koji se zdravo hrane su pod manjim rizikom 

Zdrava ishrana, koja podrazumeva povrće, voće, jagodičasto voće, žitarice od celog zrna, piletinu i sir sa malim procentom masti, povezana je sa manjom pojavom simptoma i manjim rizikom od depresije tokom perioda praćenja ipitanika.

Veći unos folata takođe je povezan sa smanjenim rizikom od depresije. Povrće, voće, jagodičasto voće, žitarice od celog zrna, meso i džigerica su najvažniji izvori folata. Pored toga, povećan unos kafe negativno je povezan sa smanjenim rizikom od depresije.

Isto tako, učešće u trogodišnjoj studiji baziranoj na promeni načina života poboljšao je rezultate vezane za depresiju, bez posebno različitog uticaja među grupama ispitanika. Osim toga, smanjenje telesne težine povezano je sa većim smanjenjem simptoma depresije.

Brza hrana, šećer i suhomesnati proizvodi mogu da pojačaju simptome depresije 

Nezdrava ishrana koju karakteriše visok unos kobasica, suhomesnatih proizvoda, deserta sa šećerom i grickalica, napitaka zaslađenih šećerom, gotovih jela, francuskih rolnica i pečenog ili prženog krompira povezana je sa većim prisustvom pojačanih simptoma depresije.

Suprotno nekim ranijim zapažanjima, unos vitamina B12, serumska koncentracija n-3 polinezasićenih masnih kiselima, serumski koeficijent n-6 do n-3 polinezasićenih masnih kiselima, pijenje čaja i ukupan unos kofeina nisu bili povezani sa rizikom od depresije u ovoj studiji.

Ova studija je zasnovana na Studiji faktora rizika od ishemijskih srčanih bolesti na stanovnicima grada Kuopio. Učesnici, preko 2.000 sredovečnih ili starijih Finaca muškog pola, praćeni su u proseku u periodu od 13 godina. Njihova ishrana merena je popunjavanjem upitnika o količini i učestalosti ishrane a informacije o slučajevima depresije dobijeni su iz Nacionalnog registra za otpuštanje pacijenata iz bolnice.

Uticaj trogodišnje promene načina života na simptome depresije ispitivan je u Finskoj studiji o prevenciji dijabetesa (DPS) sa 140 sredovečnih muškaraca i žena koji su nasumično podeljeni na interventne i kontrolne grupe.

Depresija je jedan od vodećih zdravstvenih problema na svetu i njen uticaj na javno zdravlje, ekonomiju i kvalitet života je ogroman. Ne samo u lečenju, već i u prvenciji depresije su potrebni novi pristupi. Ishrana i drugi faktori načina života mogu da predstavljaju jednu od mogućnosti.

Izvor: B92

 

Podeljeno