Zdravstveni problemi o kojima već treba da razmišljate

Podelite:

Mladi ljudi često misle da su srčani i drugi problemi decenijama udaljeni od njih, ali to nije uvek slučaj. Zapravo, mnogi zdravstveni problemi koji se ispoljavaju tek kasnije u životu, zapravo počinju prilično rano. Naravno da ne treba da budete paranoični, ali najbolja stvar koju možete da uradite za svoj organizam jeste da znate o kojim bolestima treba da razmišljate, i kako da se od njih zaštitite.

34386_3_630x0

 

GUBITAK ČVRSTOĆE KOSTIJU

Ženama se razvije oko 90 procenata koštane mase do 18. godine. Međutim, nakon 30. godine, koštana masa može samo da se izgubi, kaže dr Vei Vei Lei sa Univerziteta u Čikagu. On objašnjava da, nakon ulaska u četvrtu deceniju, svaka žena gubi 1 procenat koštane mase godišnje. Kako biste usporili proces gubitka koštane mase, morate pravilno da se hranite. Mleko, kelj, badem, tofu, brokoli, sardina, susem i druge namirnice koje su bogate kalcijumom trebalo bi da se nalaze na vašem meniju svakodnevno. Žene starosti od 19 do 50 godina treba da konzumiraju 1.000 miligrama kalcijuma dnevno, a vežbanje, izbegavanje alkohola i cigareta takođe su poželjni za prevenciju problema sa kostima.

33368_30_630x0

 

VISOK KRVNI PRITISAK

Hipertenzija može d počne veoma rano, pa je zato bitno da redovno merite krvni pritisak. Gornji pritisak bi trebalo da bude oko 120, a donji ne veći od 80. Pritisak uvek merite na levoj ruci i u sedećem položaju. Ovo možete da uradite u apoteci, kod doktora ili kod kuće ako imate aparat za merenje pritiska.

5555

 

ALCHAJMEROVA BOLEST

Promene na mozgu koje su povezane sa ovom bolešću počinju da se odigravaju 20 do 30 godina pre nego što se pojave prvi simptomi. Kako biste umanjili rizik od ove bolesti, koja je češća kod žena nego kod muškaraca, najbolje što možete da uradite jeste da vežbate. Fizička aktivnost posvešuje cirkulaciju i dovodi do puštanja hemikalija koje su dobre za nervne ćelije. U suštini, sve što je dobro za vaše srce, dobro je i za mozak.

1

 

SRČANE BOLESTI

Srčane bolesti su ubica žena broj 1 u svetu. Zato je jako bitno da znate da li spadate u grupu sa visokim rizikom od dobijanja infarkta. Faktori koji utiču na ovo su pušenje, dijabetes, visok krvni pritisak, holesterol, telesna težina i vežbanje. Dobra je stvar što sve te faktore možete da kontrolišete. Za svaki slučaj bi trebalo da znate kako izgledaju simptomi srčanog udara, kao što su kratak udah i neobjašnjivo zamaranje.

2

 

ŠLOG

Kada mlađi ljudi dobiju moždani udar, to je uglavnom nasledan problem. Ali, pušenje i pilule za kontracepciju povećavaju rizik takođe. Pilule povećavaju rizik od krvih ugrušaka, a pušenje sužava krve sudove – idealna kombinacija za moždani udar.

3

 

DIJABETES

Žene koje su imale gestacijski dijabetes mnogo su ugroženije što se tiče razvijanja dijabetesa tipa 2. Proverite šećer u krvi kod doktora, ali vodite računa i o drugim simptomima kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost (to se obično naziva „metaboličkim sindromom“) jer mogu biti prethodnici dijabetesa. Vodite računa o kilaži, i trudite se da barem 150 minuta nedeljno provedete u nekoj vrsti fizičke aktivnosti.

4

 

MENTALNE BOLESTI

Izliženost lošim iskustvima u tetinjstvu, kao što su fizičko i psihičko zlostavljanje, razvod roditelja i zloupotreba narkotika nekog člana porodice, može da predvidi mnoge psihičke probleme. Anksioznost, depresija i alkoholizam samo su neki od psihičkih problema koji en pitaju za godine, i česti su kod mladih. Ne možete da pobegnete od prošlosti, ali možete da psihologu koji će vam pomoći da pređete preko traumatičnih iskustava.

 

5

 

ARTRITIS

Nemojte da zanemarujete bolove u zglobovima. Reumatoidni artritis je autoimuno oboljnje koje napada zglobove, i to najčešće pne u šakama i rukama. Što je najgore, ovo oboljenje može da se pojavi već u 25. godini, i ne može da se izleči. Ako često imate natečene i bolnove zglobove na rukama, šakama, ramenim i kolenima, nemojte da izbegavate lekara. Reumatoidni artritis koji se uoči na vreme može jako dobro da se kontroliše.

6

 

KANCER

Čak i ako vam niko u porodici nije imao rak, i dalje imate 10 procenata šanse da dobijete karcinom dojke, i 6 procenata za rak debelog creva. Zato je jako bitno da redovno kontrolišete grudi, svakog desetog dana ciklusa, i da nakon 4. godine počnete da se podvrgavate pregledima mamografom. Iako vam kolonoskopija neće trebati pre 50. godine, kao je neko u vašoj bližoj porodici bolovao od ovoga, trebalo bi da „poranite“ 10 godina sa početkom kolonoskopije.

 

Izvor: zena.blic.rs


Operacija Kile

Naltrekson implant cena.

Podeljeno