Žena koja vidi sneg i kad je sunce

Podelite:

IZVOR: DAILY MAIL

Sneg se pred našim očima uglavnom istopio, ali za Kloi Bruks to je noćna mora koja traje cele godine.

SNEG

 

Već pet godina Kloi gleda svet uglavnom kroz maglu pahuljica zbog nedovoljno proučene bolesti koja se povezuje sa migrenama, nazvane „vizuelni sneg”. 

„Izmaglica mi je stalno pred očima”, kaže Kloi (33). „Nešto poput sivog, prljavog snega. Kad me pogodi, nema pomoći. Vidim ga i kad zatvorim oči, ne mogu nikako da se odmorim”. 

Ova marketing menadžerka iz Londona dobila je pahuljaste vizije kad je počela da radi na stresnom radnom mestu. Od 22. godine ona pati od jakih, hroničnih migrena često praćenih vizuelnim poremećajima u vidu cik-cak oblika. Međutim, „snežna” vizija je za nju bila novost. 

Prvo se javljala svakih nekoliko dana, ali je u polsednjih pet meseci bivalo sve gore – danas ih Kloi vidi tri dana u nedelji. One su praćene vrlo jakim migrenama od kojih ne može da ustane iz kreveta. 

Posle pet meseci vizije su postale trajne – čak i kad nije imala glavobolje. „Čim bih otvorila oči i pogledala u zid, osetila bih kao da se on kreće, kao da gledam kroz neku pokretnu rešetku. I imam neprekidni osećaj vrtoglavice, kao kad naglo ustanete”. 

Nije joj teško palo što ne može da vozi, ali jeste što nije mogla da čita i koristi kompjuter. Dva meseca išla je po lekarima i na kraju stigla do neurologa. Tada je dobila dijagnozu neprekidne migrene s aurama uz poremećaj vida. 

„Jedna teorija je da mozak kod obolelih od hroničnih migrena postaje hiperrazdražljiv i da je prag stimulacije u oblasti gde se vid procesuira niži nego što je uobičajeno”, kaže dr Alok Tijagi, neurolog iz Opšte bolnice u Glazgovu. „Ono što ne razumemo jeste kako je to dovelo do aura u vidu pahuljica”. 

Pošto se o tome ne zna mnogo, pacijenti teško dobijaju pravu dijagnozu. A to znači da se lečnje odvija po principu ličnog nahođenja doktora. Kloi je, recimo, probala više lekova protiv migrene i nijedan nije bio efikasan. Onda je probala kombinaciju leka proitv epilepsije i antidepresiva, koji joj je doneo izvesno olakšanje. Uzimala ih je 18 meseci. „Dosta su pomogli ali i dalje imam snežne vizije oko jednom mesečno. Traju po nekoliko dana, nekad sa teškom glavoboljom. 

Izgleda da ih izaziva jaka svetlost. Zato na poslu sedim u polumraku. I dalje vidim ‘kroz maglu’ ali znam da će proći pa mi je lakše”. 

Za neke ljude leka nema. Vejn Rikel (25) je morao da napusti posao i preseli se kod roditelja zbog snežnih vizija. On poslednjih devet godina ima svakodnevne vizuelne poremećaje praćene glavoboljama. 

Nijedan lek mu nije pomogao, čak je išao i kod akupunkturiste i kiropraktičara. Poslednjih godina simpotimi su se pogoršali i on vidi aure svetlosti, slike, dvostruke vizije i osećaj depersonalizacije, „kao da nisam prisutan”. 

Dr Mark Vederol, neurohirurg iz Čering Kros bolnice u Londonu se nada da će, sa kolegama, uspeti da pronađe odgovore za kojima tragaju ljudi poput Kloi i Vejna. 

Poslednje dve godine oni pruočavaju snimke mozgova 12 pacijenata sa snežnm vizijama pokušavajučći da utvrde razlike između njih i mozga zdravih ljudi. Nadaju se da će rezultate dobiti u roku od godinu dana. 

„Još ne znamo dovoljno da bismo razumeli uzrok ove pojave”, kaže dr Vederol. „Prva faza lečenja bilo koje bolesti jeste njeno razumevanje a naš cilj je da budemo u poziciji da razvijemo efikasniji lek”. 

Podeljeno